Dio srbijanske opozicije, onaj koji sebe naziva proevropskim, predao je predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću zahtjev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih i izbora za Skupštinu Grada Beograda do kraja ove godine. Između ostalog, traže da se ti izbori odvoje od redovnih pokrajinskih i lokalnih, koji bi trebali biti održani sljedeće godine.

Dio opozicije, koji, kako se navodi, stoji iza protesta “Srbija protiv nasilja“ i koji želi da se Beograd jasno okrene prema Evropi i odvoji od trenutne politike, nezadovoljni su jer je “Srbija u dubokoj društvenoj, ekonomskoj i političkoj krizi“. Ističu da zahtjevi sa protesta “Srbija protiv nasilja“ nisu ispunjeni već četiri mjeseca te navode čitav niz drugih razloga, od kriminala i korupcije, pa do rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji “ne radi po zakonu“, i Radio-televizije Srbije (RTS), koja “jednostrano informiše građane”.

‘Novi izbori ne bi donijeli epohalne promjene’

“Srbija se nalazi u dubokoj političkoj i društvenoj krizi. Svakodnevno institucionalno, pravno, verbalno i fizičko nasilje u društvu se ne smanjuje, ekonomska i socijalna kriza pogađa široke slojeve društva, zahtevi građana koji protestuju mesecima su ignorisani. Potrebni su nam odgovorni ljudi u politici koji će rešavati probleme umesto što ih ignorišu“, navedeno je u pismu.

Iako je često znao reći da je “spreman raspisati izbore kada god to opozicija zatraži“, Vučić još nije jasno odgovorio na zahtjev. Samo je čuo da su mu “dostavili neko pismo“ te najavio da će odgovor uslijediti “kada se vratim iz Ujedinjenih nacija i posle još jednog važnog sastanka“.

Hoće li Vučić prihvatiti zahtjev ili ne, jedno je pitanje, a drugo je: zašto opozicija traži izbore? Da li isključivo zato što time žele, ako ništa drugo, iskazati nezadovoljstvo sadašnjom vlasti, ili se nadaju da bi izbori zaista mogli promijeniti nešto u današnjoj Srbiji? Za početak – vlast.

Sagovornici Al Jazeere složni su da je trenutka situacija u Srbiji izrazito složena i teška, no da novi izbori vjerovatno ne bi donijeli nikakve epohalne promjene. Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, čak je mišljenja da opozicija u Srbiji uopšte nije spremna za izbore.

“Imam osećaj da nisu spremni za njih [izbore] – i kada ih odbijaju, i kada ih traže, potpuno je svejedno… Kada bi se opozicija uspela dogovoriti da ide na jednu listu, o čemu se govori u poslednje vreme, a za šta ja mislim da nije ni logično ni dobro, pa čak i kada bi uspela da smeni Vučića, to bi bila samo smena jedne vlasti drugom, ali to ne bi donelo ozbiljne promene koje su potrebne Srbiji“, kaže Veljanovski.

‘U opoziciji stranke koje su gore od Vučića’

Razlog je taj, dodaje, što u opoziciji postoje stranke koje su “još gore“ od Vučića, dok su one koje to nominalno nisu – previše slabe.

Ako se govori o promjeni vlasti u Srbiji, najveća prepreka tome je nejedinstvo opozicije. Kao što je rekao Veljanovski, ona je podijeljena na proevropsku, čije pristalice većinom viđamo na protestima na beogradskim ulicama, i na onu potpuno suprotnih uvjerenja, agresivniju od postojeće vlasti.

“Veliki deo opozicije, pogotovo desničarske, koja je brojnija od ove druge, kritikuje Vučića što nije još ekstremniji prema Kosovu, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i međunarodnoj zajednici, što Rusiju ne podržava još više… Dok se ta pitanja unutar opozicije ne iskristališu, a nema naznaka da se to može dogoditi, ne očekujem da se može nešto konstruktivno izroditi“, stav je Veljanovskog.

Žarko Korać, nekadašnji zamjenik premijera Srbije u vladi Zorana Đinđića, kaže da je takva opozicija nesposobna da zbaci Vučića.

“Od početka smatram da bi opozicija prvo trebala da se ujedini bar u dve kolone, jednu proevropsku i jednu antievropsku, jer u opoziciji imamo stranke koje su izrazito nacionalističke, više i od samog Vučića i njegove Srpske napredne stranke [SNS], a koje su otvoreno protiv evropskih integracija. Kako oni mogu ići sa strankama koje se baš nominalno zalažu za evropske integracije i uključenje u Evropsku uniju?“, zapitao je.

Jedina nada da se ‘preuzme’ Beograd

“Zahtev se bazira na tome da je Vučić rekao da će raspisati izbore kada oni to od njega budu tražili. I, naravno, kada su oni to tražili, on je, na svoj izrazito drzak i ciničan način, rekao da su nepismeni. Zapravo, izbegava da odgovori na pitanje hoće li raspisati izbore. Vučić radi ono što radi već 11 godina – vređa i ismejava opoziciju i daje obećanja koja nikada ne ispuni. Opozicija je htela da to ovim zahtevom pokaže, ali ako to nekome u Srbiji treba objašnjavati nakon 11 godina, onda ja na taj glas ne bih računao“, govori Korać.

Ako je tako, čemu se onda nada opozicija?, upitali smo Veljanovskog.

“Opozicija se može nadati nečemu na lokalnim izborima, da mogu uzeti jedan broj opština van Beograda. Također, smatraju da mogu preuzeti Beograd, što se zamalo desilo prošle godine“, kaže Veljanovski.

Ipak, nije siguran da bi i taj lokalni uspjeh polučio neke promjene, iz istog razloga kao i Korać.

“U opoziciji vladaju veoma različita mišljenja. Neko bi skinuo murale [osuđenim ratnim zločincima] Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, a neko ne bi. Neko bi skinuo spomenik Stefanu Nemanju, neko ne bi. Šta bismo novo imali – ne znam“, kaže Veljanovski.

Na pitanje zašto Vučić odugovlači, odgovara da je to zbog toga što Evropska unija i SAD na njega vrše ozbiljan pritisak da počne odmrzavati kosovski problem.

‘Vučić čeka najbolji trenutak za sebe’

“On vidi da mu vreme ističe i da više ne može da manipuliše sopstvenom javnošću, a ne može više ni obmanjivati međunarodnu zajednicu. Vučić ne zna od koga će dobiti podršku u svojoj zemlji, ali i van nje.“

“Ono što je sigurno je da će Vučić pokušati izbeći izbore u Beogradu. Objektivno, te izbore on nije dobio ni prošli put, ali je uspio, uz pomoć Socijalističke partije Srbije [SPS] da formira gradsku vladu. Sada bi izgubio Beograd. Kada je reč o republičkim izborima, nisam prevelik optimista, ali bi makar videli da li se nešto promenilo u javnom mnenju i je li bar parcijalno povećan broj ljudi koji više ne mogu da gledaju Vučićevu politiku, koja vodi Srbiju u ćorsokak, uključujući privredni. Mediji koje kontroliše vlast od građana Srbije kriju činjenicu da Srbija ima veću inflaciju nego Ukrajina“, dodaje Veljanovski.

Iako je mišljenja da je ljudima u Srbiji “dogorelo“, politolog Duško Radosavljević misli da bi opozicija imala šanse jedino ako bi se postavilo pitanje za ili protiv Vučića.

“Ako bi bilo pitanje za ili protiv Vučića, onda opozicija ima šanse. Protesti su pokazali da je baza protiv Vučića mnogo veća od one koju ima opozicija… Srbija je bespomoćno ukopana u stanje besperspektivnosti, nerada, pljačke, korupcije, osiromašenja stanovništva, opšte nesigurnosti… Ljudima je toliko dogorelo da traže da se zbaci ta uzurpatorska, štetočinska i nadasve lopovska vlast“, rekao je Radosavljević.

Upitan zbog čega Vučić ne odgovara na zahtjev opozicije, ponovio je stav ostalih sagovornika da vjerovatno postoji pritisak Zapada na njega da prije izbora riješi goruće pitanje Kosova, na šta se obavezao Sporazumom iz Ohrida, ali i dodao da se srbijanski predsjednik “trgnuo“ zbog zahtjeva.

‘U sjeni se dvija najveća pljačka Srbije u istoriji’

“Njegova psiha je takva. Prvo tri-četiri meseca pita ‘hoćete li izbore?’, a kada mu je neko rekao da hoće, onda se trgnuo i zapitao šta to oni znaju a da on ne zna, jer on živi u uverenju da zna sve. Sada se zapitao šta mu to rade. To je psihološki faktor. Sa druge strane, tu je njegov uvek jak izborni tim, koji će analizirati kada njemu odgovaraju izbori, koje će teme nametnuti javnosti, ko će biti glavna meta u razjedinjavanju opozicije”, smatra Radosavljević.

“On sada omalovažava i vređa opoziciju, ali mislim da čeka analizu situacije i najbolji trenutak za izbore sa svog aspekta. Da je bio mudriji odmah nakon tragedija po Srbiji, formirao bi prelaznu ili vladu nacionalnog spasa za zbližavanje ljudi i jačanje građanskog povrenja. Ovako, jaz između onih koji pune budžet i onih koji ga troše se produbljuje. Namerno se situacija dovodi do pucanja, jer Vučić želi produžiti vladavinu do iznemoglosti, dok se može pljačkati. U ovih 11 godina na vlasti je režim koji najviše pljačka i koji u srpskoj istoriji nema pandan, jer se, u seni svih političkih svađa sa susedima, revizije istorije… krije najveća pljačka Srbije u istoriji“, rekao je Radosavljević.