Grupa stručnjaka u autorskom tekstu za “Berliner cajtung” ističe da produžetak sukoba rizikuje izbijanje “nuklearnog rata na evropskom kontinentu”.

Već neko vreme je jasno da Ukrajina ne može da pobedi Rusiju na bojnom polju čak ni uz zapadno naoružanje i obuku, piše grupa stručnjaka za “Berliner cajtung” i navodi da je u interesu Kijeva da traži mir sa Moskvom.

Nemački list navodi da produžavanje sukoba rizikuje dalju eskalaciju, koja bi mogla uključivati “nuklearni rat” na evropskom tlu.

“Čak ni isporuka ‘čudotvornog oružja’, koje su laici u mnogo navrata zahtevali, neće biti prekretnica koja bi mogla da promeni stratešku situaciju u korist Ukrajine. Istovremeno, međutim, postoji sve veći rizik od dalje eskalacije, što bi dovelo do vojnog sukoba između NATO-a i Rusije i realne opasnosti od nuklearnog rata na evropskom kontinentu, iako SAD i Rusija žele da to izbegnu”, piše “Berliner cajtung”.

Bez obzira na “stanje demokratije i vladavine prava, kao i ustavne stvarnosti” u zemlji, Ukrajina vodi “legitimni rat odbrane”, ocenjuje nemački list, ali navodi da to ne oslobađa Kijev i njegove sponzore od obaveze prema svojim građanima da budu suzdržani, ne eskaliraju nasilje i uništenje, i da stalno ulažu napore u diplomatsko rešenje sukoba.

Sa druge strane, nemački list primećuje da je upravo Kijev bio odgovoran za niz eskalatornih poteza u sukobu, kao i da odbijanje pregovora, kombinovano sa velikim gubicima ukrajinske vojske, može uvući Evropu direktno u sukob.

“Ukrajina povećava ovaj rizik pokretanjem sve većeg broja napada na rusku stratešku infrastrukturu uz podršku Zapada, poput onog na nuklearnu stratešku bazu Engels kod Saratova 26. decembra 2022. godine ili na Kerčki most. Štaviše, Zapad bi mogao da se oseća prinuđenim da aktivno interveniše kako bi sprečio poraz u Ukrajini. Sve je jasnije da to predstavlja realnu opasnost”, navodi ovaj list.

Tekst u “Berliner cajtungu” potpisuju profesor dr Peter Brant, profesor dr Hajo Funke, general u penziji Harald Kujat i profesor dr Horst Telčik.

Redak momenat lucidnosti u zapadnim medijima

“Berliner cajtung”, povrh toga, ističe da “za sada ne postoje dokazi da je politički cilj Specijalne vojne operacije osvajanje i okupacije celokupne Ukrajine, te da Rusija namerava da potom napadne NATO zemlje.”

Takođe se ističe da je ruski predsednik Vladimir Putin oštro demantovao zapadne tvrdnje o navodnom “imperijalističkom cilju obnove Sovjetskog Saveza.”

Nemački list takođe podseća da je Putin u više navrata pozivao na mirovne pregovore uz uslov da i Zapad da njima pristupi u dobroj veri, kao i da su ruski mediji pozitivno pisali o mirovnim inicijativama poput one koju su zastupali afrički lideri.

“Rat je mogao biti sprečen da je Zapad prihvatio neutralni status Ukrajine – za šta je Zelenski u početku bio prilično spreman – da se odrekao članstva u NATO-u i sproveo sporazum iz Minska o manjinskim pravima za stanovništvo koje govori ruski. Rat je mogao da se završi početkom aprila 2022. da je Zapad dozvolio da se Istanbulski pregovori sprovedu do kraja. Sada je ponovo, a možda i poslednji put, odgovornost ‘Kolektivnog Zapada’, a posebno SAD, da uspostave kurs ka prekidu vatre i mirovnim pregovorima”, pišu autori za “Berliner cajtung”.

Kako ističu, Evropska unija, “čija se globalna politička težina stalno smanjuje usred rata”, mora usmeriti sve svoje napore ka uspostavljanju stabilnog mira i sprečavanja “velikog evropskog rata.”

Za ovo je potrebna posvećenost vodećih EU političara, odnosno francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, uz koordinaciju sa američkim i turskim predsednikom. 

Autori od SAD očekuju igranje važne uloge u organizovanju pregovora, pri čemu treba izvršiti pritisak na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog kako bi pristao. Pored toga, SAD i NATO moraju biti spremni da pregovaraju o kontroli naoružanja.

Predlog mirovnog plana autora za “Berliner cajtung”

Eksperti predlažu plan u tri glavne etape za postizanje mira u Ukrajini.

Faza I

U prvoj fazi, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da usvoji vremenski raspored za prekid vatre, koji bi bio sveobuhvatan i bezuslovan od “dana iks”. 

Visokom komesaru za mir i bezbednost bi bila dodeljena politička odgovornost za implementaciju ovog rasporeda, a mirovne snage UN bi bile razmeštene u Ukrajini kako bi osigurale da se prekid vatre poštuje.

Od “dana iks” bi prestalo slanje bilo kakvog oružja ili municije Ukrajini, dok bi Rusija prestala da oružjem i municijom snabdeva svoje snage na teritorijama koje su joj se pridružile od početka SVO, kao i one na Krimu.

Plan takođe predlaže da se sve strane snage, savetnici i obaveštajni zvaničnici obeju strana povuku iz “ukrajinske teritorije” do dana “iks +10”.

Podsetimo, Donjecka i Luganska Narodna Republika, Herson i Zaporožje su se velikom većinom odlučili za sjedinjenje sa Ruskom Federacijom na referendumima održanim u septembru prošle godine, a Krim je učinio isto nakon svrgavanja demokratski izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča 2014. godine. Zapad ne priznaje rezultate ovih referenduma.

Faza II

Predlog predviđa početak mirovnih pregovora na “dan iks +15”, pod predsedavanjem generalnog sekretara UN i/ili visokog komesara UN za mir i bezbednost u Ukrajini.

Prema ovom predlogu, obe strane treba da prestanu da posmatraju jedna drugu kao neprijatelje, da se odreknu upotrebe sile i naoružavanja za buduće sukobe, da se prihvate veće transparentnosti po pitanju vojnih vežbi i obuke, i da pristanu na razmeštanje mirovne misije UN na teritoriji širokoj 50 kilometara, koja bi uključivala Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson.

I Rusija i Ukrajina bi se ovim predlogom obavezale da povuku svoje snage iz pomenutih regiona.

Ukrajina bi proglasila trajni vojno neutralni status, i obavezala se da ne pristupa nikakvim vojnim savezima, uključujući NATO. Stranim snagama bi bilo zabranjeno trajno ili privremeno razmeštanje na ukrajinskom tlu, a Kijev bi se obavezao na 

Ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet bi bio obezbeđen silama-garantorima, ali se on ne bi odnosio na Krim, Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson.

Garantori bi takođe pazili da Kijev ne prekrši vojna ograničenja u naredne dve godine.

O sudbini Krima i Sevastopolja bi se vodili bilateralni diplomatski razgovori u narednih 15 godina, a sporne tačke bi se razrešile bez upotrebe vojne sile.

O budućnosti Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona bi se dogovorilo u zajedničkim pregovorima, a ukoliko dve strane ne uspeju da dođu do rešenja, Visoki komesar UN za mir i stabilnost u Ukrajini bi održao referendum na kojem bi se građani izjasnili o statusu ovih regiona, a obe strane prihvatile rezultate referenduma.

Ukoliko se neki od ovih regiona opredeli za ostanak u Ukrajini, Kijev bi putem proširenja Ustava dodelio stanovnicima tog regiona manjinska prava u skladu sa EU standardima.

Zemlje-garantori koji su članice Evropske unije bi se prihvatile promovisanja ukrajinskog članstva u EU tako što bi podržavali vladavinu prava i demokratske reforme. 

Rekonstrukcija ukrajinske ekonomije i infrastrukture bi se finansirala putem međunarodne donorske konferencije. 

Faza III

Dugoročno gledano, samo evropski bezbednosni i mirovni poredak, u kojem svoje mesto imaju i Kijev i Moskva, može garantovati bezbednost i slobodu Ukrajine, smatraju autori.

Ova evropska bezbednosna arhitektura bi obezbedila da geostrateška pozicija Ukrajine više ne igra ključnu ulogu u geopolitičkom rivalstvu između Sjedinjenih Država i Rusije.

Način da se to postigne, ističu, je kroz konferenciju u formatu KEBS-a koja se nadovezuje na “Parisku povelju”, uzimajući u obzir trenutni bezbednosni i strateški okvir.