Kocka,
alkohol,
droga
–
Dejan
Đoković
proveo
je
dobar
deo
1990-ih
i
početak
2000-ih
tumarajući
u
životnom
mraku,
od
jedne
do
druge
zavisnosti.

Svestan
jedino
da
ima
problem
sa
kockanjem
prvi
put
je
zatražio
pomoć
2009.
godine
u
Dnevnoj
bolnici
za
bolesti
zavisnosti
„Primarijus
dr
Branko
Gačić”,
poznatoj
kao
„Paunova”,
po
ulici
u
beogradskom
naselju
Banjica,
u
kojoj
je.

Nije
mu
bilo
potrebno
dugo
da
shvati
da
ni
nad
alkoholisanjem
i
psihoaktivnim
supstancama
nema
kontrolu.

„Čovek
usred
zavisnosti
je
čovek
koji
se
vrti
u
bubnju
veš
mašine,
pokušavaš
da
dohvatiš
dugme
da
ugasiš
mašinu,
ali
ne
možeš.

„U
‘Paunovoj‘
zaustave
bubanj,
izvuku
te
napolje,
okrenu
te
da
pogledaš
gde
si
bio,
pokažu
ti
kako
je
došlo
do
razvoja
bolesti”,
kaže
za
BBC
na
srpskom
Đoković,
koji
je
danas
predsednik
Kluba
lečenih
alkoholičara
Paunove.

U
istom
klubu
je
i
Snežana
Timotijević,
koja
je
prvi
put
u
Paunovoj
izgovorila
rečenicu:
„Ja
sam
Snežana
i
lečim
se
od
zavisnosti
od
alkohola.”

Kada
je
ušla
u
ovu
zdravstvenu
ustanovu,
Snežanin
život
bio
je
utopljen
u
alkohol,
izgubila
je
poverenje
porodice
i
prijatelja,
ređale
su
se
situacije
u
kojima
je
ona
ili
neko
drugi
mogao
da
strada.

Deset
godina
kasnije,
ona
je
instruktorka
joge,
osoba
sa
mnogo
prijatelja,
popravljenih
porodičnih
odnosa,
zadovoljna
karijerom.

„Bila
sam
na
dnu.
Paunova
mi
je
spasila
život”,
kaže
Snežana.

I
Snežana
i
Dejan
od
jula
ove
godine
deo
su
grupe
pacijenta
koji
protestuju
jer
je
zgrada
Dnevne
bolnice
zatvorena
pošto
je
inspekcija
utvrdila
da
nije
bezbedna.

U
prvom
trenutku,
oko
100
pacijenata
ostavljeno
je
bez
prostora
u
kome
mogu
da
nastave
lečenje,
da
bi
im
potom
bilo
obećano
preseljenje
u
prostorije
Doma
zdravlja
„Vračar”
u
ulici
Knjeginje
Zorke.

Uprkos
obećanjima
da
će
ustanova
biti
brzo
preseljenja,
oni
i
dalje
čekaju.

Iako
su
lekari
iz
Paunove
pronašli
način
da
nastave
bar
deo
rada
sa
pacijentima
i
iako
naglašavaju
da
nije
odbijen
niko
kome
je
bila
potrebna
pomoć,
Snežana
Timotijević
kaže
da
su
se
neki
pacijenti,
pogođeni
naglim
prekidom
rada,
vratili
zavisnosti.

„Rad
koji
je
trajao
pet,
šest
sati,
sada
traje
sat
ili
dva”,
kaže
Timotijević.

Zamenik
šefa
dnevne
bolnice
Milo
Jokanović
navodi,
međutim,
da
ne
može
da
tvrdi
da
je
to
povezano.

„Ovo
je
recidivna
bolest
i
recidivi
se
dešavaju
i
u
normalnim
okolnostima.

„Biće
potrebno
vreme
da
se
vide
eventualne
posledice
ovog
prekida.
Sigurno
da
je
pacijentima
značajan
grupni
rad
i
podrška,
koja
se
sada
ne
odvija
kao
ranije”,
kaže
on.

I
lekari
i
pacijenti
slažu
se
da
je
neophodno
da
dnevna
bolnica
nastavi
da
radi
na
stari
način
–
što
pre.

Umorni
od
dugog
čekanja,
deo
pacijenata,
koji
su
pokrenuli
i

onlajn
peticiju,
najavljuje
protest
ispred
Ministarstva
zdravlja
„u
nadi
da
će
konačno
dobiti
odgovor
kada
će
ponovo
imati
odgovarajuću,
zakonom
zagarantovanu
medicinsku
pomoć”.

Paralelni
životi

Prvo
alkohol
i
droga,
a
potom
kocka
ušli
su
u
život
Dejana
Đokovića
sredinom
1990-ih.

On
priča
da
je
opijanje
počelo
još
u
srednjoj
školi,
a
potom
je
uzelo
maha
na
prvoj
godini
Elektrotehničkog
fakulteta
(ETF),
uz
korišćenje
svih
psihoaktivnih
supstanci
„osim
heroina”.

Pošto
je
ETF
zahtevao
mnogo
veću
disciplinu
od
one
koju
je
imao,
Dejan
je
napustio
fakultet
i
otišao
u
vojsku
1998.
godine,
posle
čega
je
završio
višu
školu.

Između
žurki,
eksperimentisanja
sa
drogama,
kockanja
i
opijanja,
uspeo
je
da
se
zaposli
kao
nastavnik,
a
u
to
vreme
upoznaje
suprugu
i
dobijaju
dęte.

Sa
strane
gledano
–
sve
se
složilo.

„Vodio
sam,
međutim,
dva
paralelna
života”,
kaže
Dejan.

U
drugom,
zavisničkom,
Dejan
priča
kako
se
lako
prebacivao
s
jedne
na
drugu
supstancu.

„Ako
pijem
i
drogiram
se,
to
radim
na
jedan
način.
Ako
se
kockam,
onda
ukidam
pijenje
i
drogiranje
jer
sam
razmišljao
da
to
smeta
mom
kockanju”,
kaže
Dejan.

U
njegov
život,
kocka
je
ušla
preko
kladionice,
u
kojoj
je
kratko
radio
po
povratku
iz
vojske.

Vreme
i
ulog
su
se
povećavali
dok
nije
stigao
do
ruleta.

„Dešavalo
se
da
ne
dođem
po
tri
dana
u
školu.

„Direktor
misli
tek
se
oženio,
dobio
dete,
ima
obaveze.

„Opravda
mi,
uradi
to
iz
najbolje
namere,
ali
meni
kao
zavisniku
to
ništa
ne
olakša
nego
mi
samo
pokaže
da,
ako
mi
je
jednom
opravdao,
opravdaće
ponovo”,
kaže
on.

Dejan
kaže
da
je
svo
to
vreme
provodio
u
kazinu
–
gubi,
dobija,
gubi.

„Tri
dana
me
nema
–
isključim
telefone,
ne
postojim”,
priča
u
dahu,
objašnjavajući
da
kockaru
zapravo
nije
važno
da
li
gubi
ili
dobija.

„Tu
sam
zbog
30-ak
sekundi
koliko
se
vrti
kuglica.
Iščekivanje,
nalet
adrenalina,
hoćeš
da
si
u
igri,
da
produžiš
osećaj.”

Postojali
su
predasi
i
trenuci
samospoznaje.

„Vraćam
se
iz
kazina
tramvajem,
poražen.

„Pored
mene
momak
i
devojka
mojih
godina,
pričaju
šta
će
da
kuvaju
za
ručak.
Razmišljam
šta
je
tebi
da
ne
možeš
da
se
raduješ
ovakvim
malim
stvarima.

„Dođe,
međutim,
taj
trenutak
da
opet
imaš
novac
u
džepu
i
da
ti
je
kazino
na
dohvat
ruke
i
sve
pada
u
vodu”,
priča
Dejan.

On
je
u
Paunovu
došao
sa
dugovima
koji
su
mu
plaćali
roditelji,
kreditima,
jasnim
razumevanjem
da
ima
problema
sa
kockanjem.

Ubrzo
je
otkrio
da
to
nije
njegova
jedina
zavisnost.

„Problem
alkoholizima
u
mojoj
porodici
uopšte
nije
bio
prepoznat.

„To
je
bila
stvar
koja
se
prenosila
kroz
generacije,
i
moj
otac
i
moj
deda
su
problematično
pili,
ali
je
uvek
postojao
dominantan
društveni
model
da
je
to
prihvatljivo
jer
‘muškarac
nije
muškarac
ako
ne
pije‘.

„Tako
je
moje
pijenje
ostajalo
ispod
radara”,
kaže
Dejan,
koji
je
sada
predsednik
Kluba
lečenih
alkoholičara.

‘Prihvatanje
je
lekovito‘

Eksces
za
ekscesom
–
u
saobraćaju,
porodici,
na
poslu,
tako
su
izgledali
meseci
pre
nego
što
se
Snežana
Timotijević
prijavila
na
lečenje
u
Paunovu.

Ona
kaže
da
je
otišla
pod
određenim
pritiskom,
nakon
što
je
privedena
zbog
vožnje
u
alkoholisanom
stanju.

„Bio
je
to
krajnji
period
u
kome
nije
postojala
nikakva
kontrola
nad
pijenjem,
već
konstantno
dolivanje
i
prisutne
amnezije.

„Nije
bilo
najjednostavnije
stvari
koju
sam
mogla
sa
lakoćom
da
obavim.
U
pozadini
svega
stajala
je
supstanca
i
sve
se
oko
alkohola
vrtelo.

„Niko
mi
nije
ništa
verovao
i
nisam
imala
gde
da
pobegnem”,
priča
Snežana.

U
Paunovu
je
ušla
sa
namerom
da
„svima
dokaže
da
nema
problema”,
a
prvo
vreme
koje
je
provela
u
dnevnoj
bolnici
„bilo
je
kao
zatvor”.

„Brzo
sam
se,
međutim,
prepoznala
u
terapeutskim
analizama
i
pričama
drugih
pacijenata”,
kaže
Snežana.

Ona
je
zajedno
sa
porodicom
prošla
lečenje
i
sada
je
deo
Kluba
lečenih
alkoholičara.

„Kada
dođete
na
lečenje,
ni
vaša
porodica,
ni
vi
ne
verujete
da
može
drugačije.

„Jedino
ko
veruje
da
za
vas
ima
spasa
su
terapeuti.
I
oni
vas
vode
kroz
dubinsku
transformaciju
ličnosti”,
navodi
sagovornica
BBC
na
srpskom.

Psihoterapeut
Milo
Jokanović
kaže
da
je,
pored
prihvatanja
i
priznavanja
bolesti,
veoma
važno
i
neosuđivanje
zavisnika.

„Koncept
psihijatrije
u
zajednici
podrazumeva
razvijanje
nestigmatizujuće
atmosfere,
prilagođene
pacijentu,
bez
patologizacije”,
kaže
psihoterapeut.

Kako
izgleda
lečenje
u
Paunovoj?

Dnevna
bolnica
za
bolesti
zavisnosti
„Prim.
dr
Branko
Gačić”
u
Paunovoj
ulici,
odakle
i
njen
kolokvijalni
naziv,
postoji
u
okviru
Instituta
za
mentalno
zdravlje.

Da
bi
se
započelo
lečenje,
potrebno
je
prethodno
uzeti
uput.

Snežana
Timotijević
objašnjava
da
lečenje
ima
više
faza
–
intenzivnu,
rehabilitacionu,
posle
čega
se
rad
nastavlja
kroz
klubove
lečenih
zavisnika.

Prva,
intenzivna
faza
počinje
po
prijemu
kada
pacijenti
sa
članovima
porodice
svakodnevno
dolaze
u
Paunovu,
gde
provode
po
pet,
šest
sati.

Ova
faza
može
da
traje
i
nekoliko
meseci,
tokom
kojih
pacijenti
uče
o
bolesti,
analiziraju
sopstveno
stanje,
rade
u
grupama
i
individualno
sa
terapeutima.

„U
intenzivnoj
fazi
prolaze
se
krize,
uspostavlja
se
osnovna
disciplina
i
osnovno
poverenje.

„Veliki
značaj
imaju
drugi
članovi
grupe
jer,
slušajući
njih,
shvatate
koliko
su
iskustva
slična”,
objašnjava
Snežana.

Na
kraju
intenzivne
faze,
pacijenti
polažu
ispit
i
predstavljaju
sopstveni
život
na
osnovu
onoga
što
su
naučili.

Potom
se
ulazi
u
rehabilitacionu
fazu,
za
koju
Snežana
kaže
da
je
kod
nje
trajala
četiri
godine.

U
ovom
periodu,
porodice
i
pacijenti
provode
po
nekoliko
sati
nedeljno
u
Paunovoj.

Van
bolnice
imaju
terapijske
zadatke
kao
što
su
planiranje
dana,
razgovori
u
porodici,
fizička
aktivnost,
izbegavanje
mesta
i
ljudi
koji
su
povezani
sa
zavisnošću.

„Ovo
je
vreme
kada
prolazite
kroz
veliku
životnu
promenu.

„Vaša
ličnost
se
menja.
Ne
ide
sve
pravolinijski,
padate
i
ustajete,
ali
idete
napred”,
kaže
Snežana.

Na
kraju,
pacijenti
se
uključuju
u
socioterapijski
klub,
kao
što
je
Klub
lečenih
alkoholičara,
koji
služi
kao
podrška
pacijentima
da
nastave
istim
putem
–
bez
supstance.

Dejan
Đoković,
koji
je
trenutno
predsednik
Kluba
lečenih
alkoholičara
Paunove,
kaže
da
njihova
zajednica
okuplja
tridesetak
ljudi
koji
zajedno
organizuju
izlete,
filmske
i
književne
večeri,
tribine,
radionice
za
decu,
a
izdaju
i
časopis.

Pogledajte
video:
Mogu
li
mladi
da
se
odvoje
od
telefona
i
društvenih
mreža

Koja
je
uloga
porodice?

U
bolnici
u
Paunovoj
ne
leče
se
samo
zavisnici,
već
u
lečenju
učestvuju
i
članovi
porodica
koji
se
nazivaju
kopacijentima.

„Primenjujemo
sistemsku
porodičnu
terapiju,
koja
je
izbor
u
lečenju
bolesti
zavisnosti
svuda
u
svetu,
i
koja
postoji
decenijama
unazad”,
kaže
doktor
Jokanović.

Zašto
je,
međutim,
potrebno
da
u
lečenju
učestvuje
porodica
kada
je
zavisnik
taj
koji
ima
problem
sa
supstancom,
često
je
pitanje
na
koje
se
nailazi.

Doktor
objašnjava
da
se
porodica
posmatra
kao
sistem
u
kome
zavisnost
igra
određenu
ulogu.

„Porodica
kao
sistem
nije
samo
pogođena
zavisnošću.

„Ona
i
održava
zavisnost,
ali
ona
može
da
pomogne
u
lečenju
poremećaja”,
kaže
Jokanović.

Dejan
Đoković
koristi
životni
primer
da
objasni
zašto
je
važno
da
se
porodica
uključi.

„Imate
bračni
par.
Suprug
se
povremeno
opija,
a
žena
mu
pre
svakog
porodičnog
okupljanja
kaže:
‘Popij,
ali
samo
dve‘.

„Pošto
popije
dve,
muž
pređe
na
treću,
četvrtu,
žena
ga
gura
ispod
stola,
on
postaje
svadljiv.

„Sledećeg
dana
je
manji
od
makovog
zrna
i
žena,
do
sledeće
prilike
kada
se
pije,
ima
moć.
Kad
bi
muž
prestao
da
pije,
koliko
bi
ženi
bilo
lako
da
se
te
moći
odrekne”,
pita
se
Đoković.

Od
kada
je
bolnica
u
Paunovoj
zatvorena,
pored
pacijenata,
i
deo
porodica
se
uključio
u
proteste.

Za

emisiju
Marka
Žvaka
nedavno
je
govorio
jedan
od
članova,
predstavljen
kao
‘Raki‘,
čija
se
ćerka
leči
od
alkoholizma
u
Paunovoj.

„Desi
se
porodično
dno,
shvatiš
da
život
koji
si
vodio
nema
smisla,
preuzimaš
deo
odgovornosti.

„Zato
je
ovaj
sistem
lečenja
najadekvatniji
jer
se
uključuje
cela
porodica”,
kaže
‘Raki‘.

Šta
je
krenulo
po
zlu?

Da
je
bolnici
u
Paunovoj
potrebna
rekonstrukcija,
jasno
je
bilo
godinama
unazad.

Institut
je
sam
prikupio
novac
za
neophodne
radove,
ali
da
nije
dobio
odobrenje
da
ih
i
izvede,
rekao
je
načelnik
Klinike
za
bolesti
zavisnosti
Ivica
Mladenović

objasnio
je
za
TV
Una.

Umesto
toga,
krajem
jula,
rešenjem
inspekcije
objekat
u
Paunovoj
proglašen
je
nebezbednim
i
neuslovnim,
zbog
čega
je
i
zatvoren.

U
tom
momentu,
nije
postojao
nikakav
alternativni
prostor
za
pacijente.

Desetak
dana
kasnije,
pomenuto
je
da
bi
prostorije
stomatološke
službe
Doma
zdravlja
Vračar
mogle
da
budu
odgovarajuća
zamena.

Kako
ni
ovaj
prostor
nije
bio
spreman
da
primi
pacijente,
počela
je
rekonstrukcija,
ali
još
nije
završena
–
probijeno
je
više
rokova
za
završetak
radova.

„U
narednim
danima
biće
omogućen
nastavak
rada
Dnevne
bolnice
iz
Paunove
na
novoj
lokaciji”,

naveli
su
iz
Ministarstva
zdravlja
za
RTS
10.
septembra.

Međutim,
gotovo
mesec
dana
kasnije
to
se
još
nije
dogodilo.

Doktor
Milo
Jokanović
kaže
da
su
doktori
iz
Instituta
obišli
prostor
na
Vračaru
i
da
su
zadovoljni
alternativnim
prostorom
koji
je
dovoljno
veliki,
ali
koji
je
potrebno
rekonstruisati
tako
da
se
naprave
uslovi
za
rad
sa
pacijentima.

Pacijenti,
međutim,
imaju
određene
rezerve.

Snežana
Timotijević
kaže
da,
za
razliku
od
Paunove,
prostor
na
Vračaru
ne
nudi
dovoljno
privatnosti,
zbog
čega
se
pribojava
da
se
neki
od
pacijenata
neće
javljati
na
lečenje.

„Prostor
u
Paunovoj
je
takav
da
pacijenti
nemaju
kontakt
sa
komšilukom
i
nisu
izloženi
pogledima,
što
porodicama
može
biti
važno,
posebno
na
početku
kada
se
javljaju
na
lečenje.

„Zgrada
DZ
Vračar
je,
u
neku
ruku,
već
‘obeležena‘.
Nedavno
sam
ispred
davala
izjavu
kada
je
naišao
komšija
i
pitao
‘Je
l
to
snimate
one
narkomane?‘.

„Čini
mi
se
da
nismo
dobrodošli,
mada
se
nadam
da
grešim”,
priča
Snežana.

I
zaposleni
na
Institutu
i
pacijenti
su
saglasni
da
je
potrebno
da
se
što
pre
završi
uređenje
novog
prostora.

„Nismo
nestrpljivi,
ali
očekujemo
rokove.

„Kada
znate
do
kada
nešto
čekate,
znate
i
kako
ćete
da
se
organizujete.
Sada
dobijamo
samo
poruku
‘strpite
se,
strpite
se‘”,
kaže
Dejan
Đoković.

Dok
se
čeka
rešenje,
lekari
su
organizovali
rad
sa
odraslim
pacijentima
u
Dnevnoj
bolnici
za
adolescente
koja
se
nalazi
na
istoj
adresi,
ali
nije
obuhvaćena
rešenjem
o
zabrani
upotrebe.

„Radimo
u
smanjenom
kapacitetu
sa
kolegama
iz
dečije
bolnice,
u
pola
termina.

„Što
se
tiče
savetodavnog
i
psihoterapijskog
rada,
uspevamo
da
ispunimo
uslove
sa
brojem
ljudi
koji
je
tu.
Niko
od
pacijenta
ko
je
došao
nije
vraćen,
a
postoji
i
dnevna
bolnica
u
Palmotićevoj,
u
centru
Beograda”,
kaže
doktor
Jokanović.

Doktor
Ivica
Mladenović,
načelnik
Klinike
za
bolesti
zavisnosti,
kaže
da
se
godišnje
kroz
program
porodične
terapije
leči
između
100
i
150
pacijenata,
a
dispanzerski
između
500
i
1.000
pacijenata
i
da
se
tokom
dve
godine
uspeh
postigne
kod
66
odsto.

„Sada
im
se
ukidaju
klub
i
produžene
porodične
grupe,
ostaće
kontrole.

„I
kada
prepolovimo
tu
priču,
to
će
biti
možda
30
odsto
ljudi
koji
će
uspeti
da
izguraju
na
mišiće:
rizikujemo
da
se
50
odsto
pacijenata
iz
produženog
lečenja
propije,
vrati
u
kocku,
drogu”,
rekao
je
on
nedavno
za
RTS.

Pogledajte
i
ovu
priču:
Od
dilera
droge
do
sokolara

Pratite
nas
na

Fejsbuku,Tviteru

i

Vajberu.
Ako
imate
predlog
teme
za
nas,
javite
se
na

Ova
adresa
el.
pošte
je
zaštićena
od
spambotova.
Omogućite
JavaScript
da
biste
je
vidjeli.

Rubrika “Drugi pišu” je računalno generirana rubrika u kojoj se automatski povlači vijesti s drugih web stranica putem RSS protokola, te se korisnik koji otvori (klikne) vijest na ovoj rubrici upućuje na vijest s izvorne web-stranice (slično kao na Facebooku). Vijesti i linkovi koji vode na te vijesti su pod kontrolom drugih portala te e-Hercegovina.com nije odgovorna za sadržaj tih istih portala. e-Hercegovina.com nije vlasnik prenesenih vijesti i ne polaže nikakva prava na objavljene vijesti. e-Hercegovina.com poštuje intelektualno vlasništvo i autorska prava drugih, te se obvezuje po prijavi povrede autorskih prava, intelektualnog vlasništva ili druge povrede propisa ukloniti sve sadržaje kojima se krše autorska prava drugih. Primjedbe, prijave kršenja prava ili nešto drugo možete uputiti na email [email protected] te se e-Hercegovina.com obvezuje da u najkraćem mogućem roku odgovori na email i po potrebi reagira.