„Postoji
i
zavisnost
od
lepote.
Mlade
devojke
umesto
usta
imaju
viršle.
Imaju
kilograme
silikona
i
labave
nokte
od
12
centimetara.
Ludilu
nema
kraja’

„Kod
ozbiljnih
zavisnosti,
apstinencija
ne
funkcioniše
ili
je
kratkotrajna.
Zavisnosti
su
starije
od
civilizacije.
U
Hrvatskoj
ne
postoji
sistemska
politika
smanjenja
štete
po
zdravlje,
što
bi
značilo
raditi
nešto
što
nije
baš
ugodno
ni
zdravo,
ali
je
hiljadu
puta
zdravije
i
spašava
živote.
Lažno
moraliziranje
stoji
na
putu
dokazanim
naučnim
činjenicama.
I
pored
svih
programa,
nikako
ne
možemo
postići
neke
konkretne
rezultate
u
smanjenju
zavisnosti“,
rekao
je
doc.
Dr.
Ranko
Stevanović,
načelnik
Službe
za
javno
zdravstvo
HZJZ
i
predsjednik
i
suosnivač
Hrvatske
udruge
za
smanjenje
zdravstvenih
šteta.

„Svako
dete
zna
da
je
pušenje
štetno,
a
kada
kažete
pušaču
da
prestane
da
puši,
ono
vas
gleda
kao
kravu
i
mrtvo
tele.
Postoji
najmanje
50
zavisnosti,
kao
da
su
žice
na
harfi.
Najdeblja
nit
je
smanjena
šteta
od
uzimanja
lekova,
druga
su
psihoaktivne
supstance,
treća
je
duvan,
ali
peti
ili
šesti
je
prekomerno
unošenje
soli,
zatim
šećera.
Pa,
zavisnost
od
interneta.
Nisu
nam
više
važni
roditelji,
prijatelji
i
porodica,
već
samo
da
internet
funkcioniše.
Mladići
sede
pored
lepih
devojaka,
ali
ih
ne
gledaju.
Klađenje
je
skoro
najteža
zavisnost
protiv
koje
se
može
boriti.
Problem
postaje
kada
želja
za
klađenjem
prevaziđe
svaki
razum,
pa
ljudi
pozajmljuju
novac
od
lihvara,
kleče
pred
kumovima
da
im
pozajme
500
evra,
prokockaju
imovinu
cele
porodice“,
kaže
Stevenović
i
citira
svog
kolegu
psihijatra
Antu
Bagarića,
koji
tvrdi
da
sinoć
zbog
kockanja
u
100.000
ljudi
u
Hrvatskoj
nije
spavalo.

„Danas
na
50
metara
od
svake
osnovne
škole
u
​​Hrvatskoj
imate
kladionicu
ili
kazino.
Da
li
je
ovo
normalno?
Ljudi
uče
da
kockaju
između
14
i
16
godina.
Žene
se
manje
kockaju
jer
nemaju
toliko
mogućnosti,
imaju
manje
novca
i
moći,
pa
im
je
teže
da
nateraju,
na
primer,
roditelje
da
prodaju
kuću
kako
ih
ne
bi
ubio
kamatar“,
ističe
ističe
Stevanović,
dodajući
da
nije
pristalica
zabrane
reklamiranja
klađenja
i
kockanja
jer
svaka
zabrana
stvara
još
veće
probleme.
Ističe
da
ljudi
koji
idu
u
kladionicu
umesto
da
plaćaju
režije
svakako
treba
da
se
jave
psihijatrijskim
ustanovama
gde
će
dobiti
pomoć.
A
šta
je
sa
teškim
pušačima?

„Nauka
je
nedvosmisleno
dokazala
da
nikotin
u
cigaretama
nije
ozbiljan
problem
za
fizičko
zdravlje.
To
stvara
jaku
zavisnost.
Savetovao
bih
pušačima
koji
ne
mogu
da
prestanu
da
puše
da
pređu
na
zagrejani
duvan
ili
e-cigarete.
Lekar
ima
pravo
da
savetuje
pacijenta
o
svemu
iza
čega
stoji
kao
čovek
i
iza
čega
stoji
nauka.
Ako
je
dokazano
da
su
rak
i
srčani
udari
uzrokovani
dimom,
nikotin
i
duvan
ne
treba
kriviti.
U
Švedskoj
su
odlični
rezultati
postignuti
korišćenjem
kesica
za
duvan
koje
ljudima
daju
nikotin,
ali
neće
dobiti
rak
pluća.
Tamo
je
udeo
pušača
pao
ispod
5
odsto,
a
ovde
je
30
odsto.
Ovo
što
kažem
izaziva
bes
i
bes
kod
mnogih
lekara,
ali
tako
je“,
kaže
Stevanović.

„Svi
ljudi
žele
da
budu
lepi,
ali
neki
su
opsednuti
lepotom.
Društvene
mreže
su
napravile
veliku
štetu.
Problem
nije
malo
botoksa
ili
filera,
već
kada
čovek
unakaže
svoje
telo.
Žene
su
tome
mnogo
sklonije.
Problem
nastaje
već
u
dobi
od
9
do
12
godina,
kada
devojčice
padaju
pod
uticaj
raznih
influensera.
O
tome
treba
da
razgovaraju
sa
ljudima
koji
ih
vole
i
stručnjacima,
a
ne
sa
strancima
na
društvenim
mrežama.
Mlade
devojke
umesto
usta
imaju
viršle.
Imaju
dva
kilograma
silikona
u
gornjem
delu
i
dva
kilograma
silikona
u
donjem
delu
tela.
I
goli
nokti
od
12
centimetara.
Koji
muškarac
bi
želeo
da
provede
bilo
koje
vreme
sa
tom
osobom?
Ali
ludilu
nema
kraja“,
naglašava
Stevanović
i
dodaje
da
treba
najstrože
kazniti
one
koji
neovlašćeno
obavljaju
estetske
operacije,
kao
i
one
koji
maloletnicima
prodaju
duvan.
I
decu
od
malih
nogu
treba
edukovati
o
smanjenju
štetnih
navika.
Takođe
smatra
da
je
tetoviranje
velikih
delova
tela
neprirodno
i
štetno.

„A
onda
je
sve
češća
ortoreksija,
kada
ljudi
u
želji
da
se
zdravo
hrane
pređu
svaku
granicu
kako
bi
se
istakli
u
svom
okruženju
jer
nemaju
šta
drugo
da
rade.
Zato
prestaju
da
jedu
mleko,
jaja,
meso
ili
jedu
samo
semenke
ili
samo
zelenilo.
To
je
veoma
nezdravo
i
taj
čovek
više
nije
ni
srećan
ni
zadovoljan.
S
druge
strane,
imamo
prejedanje
i
zavisnost
od
slatkiša.
Nastaju
u
ranom
detinjstvu
zbog
obilja.
Nekada
niko
nije
imao
masti
u
krvi,
dijabetes
ili
visok
krvni
pritisak
jer
se
svako
zrnce
soli
računalo.
Roditelji
dobronamerno
teraju
decu
da
jedu
i
kažnjavaju
ih
ako
ne
jedu.
Kada
je
dete
gladno,
i
ono
će
jesti
gips
sa
zida.
Kad
je
sit,
ne
želi
ništa.

Ako
dete
ne
želi
da
jede
jaje
za
doručak,
nemojte
ga
terati.
Odraslim
osobama
koje
imaju
problema
sa
ishranom
potreban
je
stručni
savet.
Imam
višak
kilograma,
ali
ne
moram
da
izgubim
25
kilograma
i
da
ne
jedem
ništa
šest
meseci.
Zašto
ne
bismo
bili
siti
ili
debeli
ako
smo
zadovoljni
i
ne
štetimo
zdravlju“,
kaže
Stevanović.
On
napominje
da
ljudi
ne
treba
da
traže
smirenje
u
tabletama,
već
u
sebi,
u
dobroti
i
ljubavi.

„Ne
treba
da
se
nervirate
zbog
gluposti
i
razmišljate
o
onome
što
ne
možete
da
rešite.
Zbog
preteranog
uzimanja
lekova
za
smirenje,
čovek
ne
može
da
funkcioniše
u
potpunosti,
potrebno
mu
je
sve
više,
a
posle
šest
nedelja
postaje
opsednut
njima
i
prvo
na
šta
pomisli
ujutru
su
tablete.
Morate
se
izmeriti
i
uzeti
pilulu
kada
vam
je
zaista
potrebna.
Isto
je
i
sa
cigaretama.
Pali
tri-četiri
dnevno,
a
ne
tri
kutije“,
zaključuje
Stevanović.

jutarnji.hr