Posle
mnogo
bolje
igre
u
drugom
poluvremenu
Srbija
ostvarila
važnu
pobedu
protiv
Crne
Gore
–
3:1,
za
plasman
na
završni
turnir
potreban
je
još
bod
u
duelu
sa
Bugarskom
u
Leskovcu.

Igrala
je
Srbija
vrlo
dobro
u
Budimpešti
protiv
Mađarske,
ali
je
platila
ceh
greškama
u
odbrani,
pa
je
i
drugi
put
poražena
od
severnih
suseda
u
okviru
kvalifikacija
za
plasman
na
Evropsko
prvenstvo
u
Nemačkoj
2024.
godine.

To
je
selekciju
Dragana
Stojkovića
Piksija
stavilo
pod
imperativ
pobede
u
duelu
sa
Crnom
Gorom
na
stadionu
„Rajko
Mitić“,
na
kojem
su
Orlovi
imali
sasvim
solidnu
podršku,
25.884
gledalaca.

Promenio
je
selektor
četvoricu
igrača
za
razliku
od
susreta
na
stadionu
„Ferenc
Puškaš“,
odlučio
je
Stojković
da
meč
protiv
Crne
Gore
počne
sa
kapitenom
Dušanom
Tadićem,
Filipom
Mladenovićem,
Ivanom
Ilićem
i
Milošem
Veljkovićem,
dok
su
na
klupi
ostali
Sergej
Milinković-Savić
i
Filip
Kostić.

Odlično
je
počelo
po
Srbiju,
pokušaj
Mitrovića
iz
drugog
minuta,
kad
je
glavom
sa
osam
metara
šutirao
zamalo
preko
gola
Mijatovića,
samo
je
nagovestio
ono
što
će
se
dogoditi
sedam
minuta
kasnije.

A
tada
je
najbolji
strelac
u
istoriji
srpske
reprezentacije
primio
loptu
u
protivničkom
šesnaestercu
i
sa
14
metara
parabolom
savladao
Mijatovića,
bio
je
to
evrogol
–
1:0

I
umesto
da
im
to
skine
okove
sa
nogu,
umesto
da
se
Orlovi
oslobode
pritiska,
bilo
je
sasvim
drugačije.
Doduše,
mogla
je
Srbija
da
duplira
prednost
gotovo
na
identičan
način,
u
26.
minutu
u
odličnoj
prilici
našao
se
Živković,
šutirao
je
otprilike
sa
istog
mesta
kao
Mitrović,
na
sličan
način,
ali
je
lopta
prohujala
pored
stative
gola
gostiju.

Kad
su
već
to
preživeli,
Crnogorci
su
zaigrali
bolje
i
vrlo
brzo
su
došli
do
izjednačenja.
I
to
posle
slobodnog
udarca
za
Srbiju,
koji
je
izveo
Tadić,
odbrana
gostiju
je
u
35.
minutu
otklonila
opasnost,
potom
krenula
u
kontru,
Marušić
je
prelepo
proigrao
Jovetića,
a
ovaj
još
lepše
udarcem
levom
nogom
sa
15
metara
savladao
Vanju
Milinković-Savića
–
1:1.

Nije
bilo
mnogo
uzbuđenja
do
kraja
prvog
poluvremena,
a
na
startu
nastavka
selektor
Stojković
je
načinio
dvostruku
izmenu,
baš
kao
i
u
Budimpešti,
ovoga
puta
u
igru
je
uveo
Filipa
Kostića
i
Sergeja
Milinković-Savića,
u
svlačionici
su
ostali
Mladenović
i
Ilić.

Nije
se
mnogo
toga
promenilo
u
nastavku,
iako
je
bilo
evidentno
da
je
Srbija
pokušavala
da
pojača
pritisak.
Lopta
je
uglavnom
bila
u
nogama
Orlova,
ali
nije
bilo
tečnosti
niti
preciznosti
u
njihovoj
igri.

Naprotiv,
bila
je
Crna
Gora
opasna
u
gotovo
svakoj
situaciji
kad
bi
prešla
na
polovinu
Srbije,
kao
u
60.
minutu
kad
je
Camaj
ostao
usamljen,
šutirao
je
vrlo
snažno
sa
više
od
20
metara,
Milinković-Savić
je
izbio
loptu
u
korner.

Tri
minuta
kasnije
odlična
šansa
za
Orlove
i
mnogo
sreće
za
Crnogorce.
Ubrzao
je
Kostić
igru
svog
tima
preko
levog
boka,
centrirao
je
u
63.
minutu
ka
Sergeju,
koji
je
glavom
zahvatio
loptu,
a
Mijatović
je
uz
dosta
sreće
nogom
taj
udarac
uspeo
da
odbrani.

Osam
minuta
kasnije
Kostić
je
ponovo
fantastično
centrirao
sa
leve
strane,
a
Tadić
je
usamljen
glavom
sa
devet
metara
šutirao
preko
gola.
Nisu
ti
promašaji
pokolebali
Srbiju,
koja
je
nastavila
sa
pritiskom,
a
napokon
je
inicijativu
uspela
i
da
materijalizuje.

Učinio
je
to
u
73.
minutu
Aleksandar
Mitrović,
posle
prelepe
akcije,
započete
od
Lukića,
potom
je
Sergej
Milinković-Savić
bez
gledanja
proigrao
Tadića,
ovaj
odmah
najboljeg
srpskog
strelca,
koji
je
tada
lako
ubacio
loptu
u
već
praznu
mrežu
–
2:1.

U
77.
minutu
pobednik
je
bio
odlučen,
pogrešio
je
Marušić,
a
kapiten
Srbije
Dušan
Tadić
sjajno
je
šutirao
sa
distance,
golman
Crne
Gore
MIjatović
bio
je
nemoćan
–
3:1.
Trudili
su
se
gosti
do
kraja,
naredio
je
njihov
selektor
Miodrag
Radunović
ofanzivu,
ali
je
bilo
prekasno