Sa najnovijom odlukom ECB da prvi put od jula 2022. olabavi monetarnu politiku i spusti referentne kamate za 0,25 odsto, zaduženi u deviznim evro kreditima trebalo bi malo da odahnu. Umanjenje je stupilo na snagu sredinom sedmice, a sada se čeka potez i domaćeg bankarskog sektora.

Direktor Agencije za bankarstvo RS Srđan Šuput istakao je da se može očekivati da svi građani koji imaju kredite sa promjenjivim kamatama do kraja godine osjete njihove smanjenje.

“Ono što može da iznenadi jeste činjenica da Federalne američke rezerve (FED) nisu smanjile svoju kamatnu stopu, ali s druge strane imaju ogroman rast zaposlenosti. Izborna godina u Americi je veoma populistička, moguća su određena smanjenja“,  dodao je Šuput.

I profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Branka Topić Pavković kaže za “Glas Srpske” da je još krajem prošle godine prognozirano da do smanjenja kamatnih stopa dođe u maju, što se i desilo mjesec kasnije.

“Može se očekivati i da FED smanji svoje kamate. Svi investitori na međunarodnom finansijskom tržištu čekaju takav potez Amerikanaca pa da se onda krene i sa smanjenjem u bankarskom sektoru. Kada je u pitanju Evropa, smatram da je sasvim dovoljno što je ECB smanjio referentu kamatnu stopu i da je izvjesno da će zbog toga dođi do smanjenja u našem bankarskom sektoru“,  rekla je Topić Pavković.

Ističe da je nezahvalno prognozirati koliko će građani Srpske čekati pad kamata, a samim tim i manje rate kredita.

“To je veoma teško prognozirati, jer je monetarna politika inače takva da od momenta kada se preduzmu mjere pa do momenta njihove implementacije, a zatim i efekata zna proći i po nekoliko mjeseci. I mi, iako nam je pasivna monetarna politika pratimo šta radi ECB, tako da, kako je došlo do povećanja, tako će doći i do smanjivanja kamatnih stopa. Da li će to biti za mjesec ili više ne bih prognozirala, jer je naše okruženje turbulentno, baš kao i globalno“, navela je ona.

Smanjenje kamatnih stopa dokaz je i da inflacija polako popušta “stisak”.

“Inflacija pada, s tim da se još nije stabilizovala, odnosno nije dostigla dva odsto na koliko cilja ECB. U prošlom mjesecu inflacija je u EU bila 2,6 odsto, a procijenjeno je da bude 2,3“,  dodala je Topić Pavković.

Rast zaduženja

Kada je riječ o kreditnim zaduženjima, Srđan Šuput je dodao da potražnja za njima ne pada.

“Najdominantniji su krediti stanovništva, ali nije dobar rast upotrebe nenamjenskih kredita. Ono što je veoma dobro jeste da rastu krediti u realnom sektoru. Privreda je prema bankarskom sektoru na zadovoljavajućem nivou“,  kazao je Šuput.

Glas Srpske