BANJALUKA – Saša Aćić, direktor Unije poslodavaca Republike Srpske, zatražio je od Vlade RS da povuče novi zakon o podsticajima u privredi Republike Srpske, jer, kako je naveo, poslovna zajednica nije konsultovana prilikom donošenja ovog propisa.

On je podsjetio da je Unija učestvovala u donošenju postojećeg zakona 2019. godine, kada je cilj bio da se utiče na tehnološki razvoj privrede i ekonomije, a što je u mnogome i urađeno.

“Uspjeli smo u periodu primjene ovog zakona da prebacimo dobar dio radnika iz sive zone. U 2018. godini prosječna neto plata bila je 800 maraka, a sada je 1.400 KM, dok je ukupan fond neto plata u Srpskoj 2018 bio. oko dvije milijarde maraka, dok je sada preko pet milijardi. U proteklom periodu postigli smo značajan rast plata i životnog standarda i nije nam jasna namjera za donošenje ovog novog zakona po hitnom postupku. Upoznali smo nadležne o problemima do kojih može doći, ukazali smo na problem neispunjenosti uslova za hitni postupak, a pošto to nije prihvaćeno poslali smo i amandmane“, naveo je Aćić.

Ključna razlika u novom i postojećem zakonu, kaže, jeste što se postojećim obezbjeđuje izvjesnost za dobijanje plata i podsticaja, a ukoliko je nema, smanjuje se interes poslodavaca za tehnološki razvoj što, kako tvrdi, može rezultirati padom plata.

“Umanjena je uloga poslovne zajednice za mjerenje svih kriterujuma. Još jednom iskazujemo bojazan zbog potencijalnih negativnih efekata za pad plata, zaposlenosti i drugog, čime direktno pada tehnološki razvoj, a samim tim i ekonomski“, poručio je Aćić, objavile su Nezavisne novine.

On je istakao da ukoliko se ne bude ulagalo u tehnološki razvoj, doći će do povećanja administrativnih pritisaka na rast palata.

“To će dalje uticati na sivu zonu i odlazak radnika u inostranstvu. Privreda sada ima negativne makroekonomske  trendove, padom industrijske proizvodnje, zaposlenosti i pad izvoza“, naveo je direktor Unije poslodavaca.

Pozvao je Vladu RS i resorno ministarstvo da još jednom razmotre povlačenje ovog zakona iz procedure usvajanja.

“Pa da zajedno radimo na njegovoj izradi i definisanju. Ako to ne može, molimo poslaničke klubove da usvoje amandamane kojie smo im poslali“, rekao je Aćić.

Prethodno, u uvodnoj riječi, Vojin Mitrović, ministar privrede i preduzetništva Republike Srpske rekao je da će Vlada, nakon stupanja na snagu zakona o podsticajima u privredi, u roku od šest mjeseci donijeti uredbe koje će precizno propisati uslove i kriterijume za dodjelu podsticajnih sredstava.

“Prioritet će biti donošenje uredbe o dodjeli podsticaja za povećanje plata radnika, a biće donesene i uredbe za direktna ulaganja, o dodjeli podsticaja za investicije od posebnog značaja, te o registru podsticaja u Republici Srpskoj”, rekao je Mitrović.

On je naveo da se ovim zakonom zadržavaju postojeća tri vida podsticaja s tim što se određene formulacije mijenjaju i pojednostavljuju.

“Kod dosadašnjeg podsticaja za povećanje plate radnika mijenja se koncept za određivanje početnog iznosa plate, odnosno propisuje se da početni iznos plate bude prosječna visina isplaćene plate radnika u prethodnoj poslovnoj godini, umjesto dosadašnjeg gdje je početni iznos plate bio decembar iz prethodne poslovne godine”, rekao je Mitrović.

On je dodao da ovaj koncept uvažava učestale promjene na tržištu rada, kao i kontinuitet i stalnost zapošljavanja.

“S ciljem pojednostavljenja i evropske terminologije u manjem obimu mijenjaju se preostale dvije vrste podsticaja i to podsticaji za direktna ulaganja mijenjaju naziv u podsticaji za ulaganja u unapređenje tehnološkog nivoa i prelazak privrede na zelenu i cirkularnu ekonomiju, a podsticaji za direktna ulaganja od posebnog značaja mijenjaju naziv u podsticaji za investicije od posebnog značaja”, rekao je Mitrović.

Ipak, i opozicija smatra da se zakon treba povući, jer obrazloženja ministra ne piju vodu, naročito to što zakon ide po hitnom postupku.

“Zakon je nedefinisanm, nejasan, bez prethodnog nacrta, bez javne rasprave, bez učešća poslovne zajednice, kucan je na tri strane. Koje odredbe važećeg zakona su smetnja efikasnijoj primjeni ovog zakona iz postojećeg zakona? Mijenjamo uopštenim odredbama jasne i direktne odredbe koje smo imali u postojećem zakonu. Ovo je direktan udar na one koji pune budžet, pogoduje se tajkunima i propalim javnim preduzećima“, poručila je Mirjana Orašanin, poslanik Kluba SDS-a.

Ona tvrdi da se novim zakonom omogućuje Vladi Srpske da odlučuje kome će se dodjeljivati podsticaji, a ne komisija kao do sada.

“Poslodavci s pravom negoduju jer se omogućuje samovolja resornog ministarstva. Postojeći zakon precizno propisuje detalje, a to vam očigledno smeta, jer ga novim zakonom potpuno razarate, a detalji su uslovi i kriterijumi za podjelu podstricaja. Zar nije trebalo odmah u uvodu zakona reći koja je to investicija od posebnog značaja jer toga nema. Da li je u redu da resorno ministarstvo odlučuje kriterijume. Sporno nam  je više članova“, kazala je Orašanin.

Zagorka Grahovac, poslanik u Klubu Za pravdu i red u NS RS posebno ističe to što u zakonu ne postoje kaznene odredbe.

“Time će ga privrednici moći zloupotrebljavati. I postojeći zakon nije imao stroge kazne, a ovaj ih nema nikako. Rečeno mi je da će te jaznene odredbe biti u podzankonskim aktima, a to ne bi smjelo da bude tako, jer bi te podzakonske odredbe trebalo samo dodatno definišu ono što već piše u zakonu, a jasno je da kazni nema. Ovo potpuno rastura postojeći sistem dodjele podsticaja i omogućava resornom ministarstvu i vladi da dijele novac kako i kome oni žele“, rekla je Grahovac.

Srđan Mazalica, poslanik u Klubu SNSD rekao je da je postojeći Zakon o podsticajima u privredi RS i te kako imao dobre efekte, prije svega rast plata i ostanak radnika u Srpskoj.

“Čuli smo da udruženja nisu bila uključena u izradu zakona, i možda bi bilo dobro da se to ispravi, ali želim da vjerujem da se zakon ne odnosi da se nešto radi ispod žita. Dobro je što Vlada odlučuje, ali o svemu treba konsultovati širi krug privrednika“, kazao je Mazalica. Nezavisne novine

The post Aćić: Povucite novi Zakon o podsticajima u privredi RS appeared first on Capital.ba – Informacija je capital.